Istorija Turbo Punjača
Kada kažemo Turbo, verujemo da većina ljudi po pravilu prvo pomisli na snagu, brzinu, nabildovane automobile koji lete putem, trke… I zapravo svi su u pravu iako mi mislimo na jedan specifičan deo koji je omogućio sve nabrojano.
Turbina…
Turbina je specifičan deo koji “sabija” veliku količinu vazduha u cilindre motora. Više vazduha znači više kiseonika, a to sa sobom povlači i brže, potpunije sagorevanje goriva, odnosno jače male eksplozije u cilindrima, na kojima je zapravo i zasnovan rad motora sa unutrašnjim sagorevanjem.
U osnovi automobilske turbine se mogu podeliti na dve grupe.
Turbo punjači
Mehanički Turbo Kompresori
Iako im je uloga ista tu svaka sličnost prestaje da postoji.
Turbo nije nov izum. Može se reći da su prvi Turbo kompresori nastali kada i motori sa unutrašnjim sagorevanjem, jer se još za Nemca Daimlera Gotliba, konstruktora prvog automobilskog benzinskog motora, krajem 19-tog veka vezuje pojam mehaničke pumpe koja je uvlačila vazduh u motor sa unutrašnjim sagorevanjem.
Turbo punjači, u uslovno rečeno današnjem smislu su patentirani 1905. godine. Učinio je to švajcarac Alfred Buši ali su u prvo vreme Turbo punjači korisćeni za velike motore, na lokomotivama, brodovima a zatim i na avionskim motorima.
Po završetku Drugog svetskog rata kao novi trend pojavila se Formula 1 – vrhunac trkačke industrije koji i danas predstavlja veliki poligon za ispitivanje novih tehnologija, koje se potom primenjuju prvo u vrhunskim sportskim a veoma često i u serijskim vozilima.
Ipak kada su Turbo punjači u pitanju, relativno kasno su počeli da se koriste u F1 – tek krajem 70-tih godina. Postojala su dva ključna razloga za to:
– prvo, dotadašnja tehnologija izrade je bila na tom nivou da je bilo lakše napraviti i postaviti mehanički “Supercharger” punjač
– drugo, sigurnost vozila nije dozvoljavala da se koriste mašine sa tada nenormalnih 600KS iz 1.5l zapremine (F1 BRM 1953 god.) jer je često dolazilo do fatalnih nesreća, tako da su usledili naizmenični periodi zabrana i dozvoljavanja korišćenja Turbo kompresora.
U putničkim automobilima Turbo kompresori su počeli da se koriste tek 60-tih godina prošlog veka.
Za razliku od kompresora, Turbo punjači su morali da čekaju prvo test u Formuli 1 kada je Reno 1977. uveo 1.5 litarski Turbo motor od 510KS a do 1983 razvio mašinu sa 710KS kojom je osvojio šampionat konstruktora
Posle toga je usledila i implementacija Turbo punjača u putnička vozila.
Ipak bilo bi nepravedno iz ove hronologije izostaviti pojavu novog test poligona. 1973. godine pojavio se novi šampionat sportskih automobila – WRC, svetski reli šampionat, automobili su bili izvedeni iz postojećih serijskih modela, vozilo se po “normalnim” putevima, a zahuktala auto industrija je shvatila da treba da prestane da pravi “tenkove” na točkovima i da mnogi kupci žele rakete u malom pakovanju.
Previous
Next
Opet je tu tehnologija došla do izrazaja.
Benzinski motori u putničkim vozilima su imali relativno dovoljno snage da nose karoserije i budu brzi ali dizeli koji su se pokazali kao izdržljive i dugotrajne mašine bili su izuzetno tromi i trebao im je doping. I došlo je do razdvajanja puteva.
Benzinski motori sa Turbo punjačem su uglavnom bili rezervisani za sportske mašine, trke i razmetanje, bili su nezahvalni za održavanje i ne preterano izdržljivi tako da su povremeni izleti proizvođača u serijske verzije uglavnom završavale bljeskom. Bili su to snažni automobili koji su palili maštu ali sa nizom problema, preskupim održavanjem, kvarovima, nepouzdani…
Za razliku od njih Turbo-dizel motori su doživeli ozbiljnu ekspanziju. Ionako veliki obrtni moment upotrebom turbina postao je još veći, umerenom vožnjom je dodatno smanjena potrošnja vozila i brzim razvojem novih turbina počeli su polako da pristižu atmosferske benzince. Naročito je to postalo vidljivo od januara 1990. godine kada je Audi 100 (C3 model, koji je u decembru iste godine zamenjen modelom C4) dobio svoj prvi petocilindrični 2.5 L 120 KS turbo-dizel motor sa direktnim ubrizgavanjem sa do danas prepopznatljivom TDI oznakom i može se reći da je ovaj novi sistem predstavljao pravi procvat i prekretnicu u korišćenju Turbo-dizel motora.
I opet je tu novi poligon došao do izražaja. Le Man Serija. Iako su trke izdržljivosti vožene od 1923. godine, tek u kasnim 90-tim godinama su doživele veću popularnost jer su se vozile na dugačkim stazama koje su bile nepregledne i nezanimljive velikom broju gledalaca sve do masovnijeg uključenja televizije i početka celodnevnih prenosa.
A onda se 2005 pojavio Audi sa R10 TDI automobilom i Twin-Turbo dizel motorom. Iako nije bio prvi dizel auto korisćen u trkama izdržljivosti, bio je prvi koji je pobedio.
I doveo do toga da u godinama posle toga Turbo dizel automobili zagospodare putevima, dostignu i prestignu standardne atmosferske benzinske pandane…
Vredno pomena je i da su krajem prošlog i početkom ovog veka, počeli da se upotrebljavaju i noviji sistemi kao što su Common Rail i potom i Multi-Jet koji su u kombinaciji sa Turbo punjačima dali novu dimenziju upotrebe dizel agregata jer su doveli do bolje iskorišćenosti, smanjenja emisije štetnih gasova…
